Лако ћемо се сетити како су изгледали виногради пре отприлике 10-ак година, када је Црвенило листа винове лозе или, стручно, фитоплазма Flavescence doreeе харала по виноградима Србије. Док смо се ми организовали најпре да сазнамо шта је у питању, па онда кренули у организовано сузбијање, фитоплазма је већ однела данак и многи виногради су нестали са лица земље. Неке смо успели и да спасемо, оно што је могло да се подсади – подсађено је, а након тога је кренуло подизање нових површина. После 10 година о томе се готово и не прича више, што је, у суштини, највећи успех.
Објашњено је тада да ову болест изазивају прокариотски микроорганизми који се зову фитоплазме и да њиховог директног сузбијања нема. Једном заражена биљка остаје заувек заражена, између осталих симптома најважније је то што заражени чокоти не дају род (бобице се оспу одмах после цветања), ластари не сазревају у потпуности због поремећеног кретања сокова кроз биљку, тако да лагани зимски мразеви доводе до угињавања чокота у потпуности. Објашњено је такође да ову фитоплазму преноси са једног на други чокот цикада која се латински зове Scaphoideus titanus и може је пренети ЈЕДИНО ова цикада. Фитоплазма се не преноси ветром, водом, маказама… Ова цикада се храни једино на виновој лози и штете које она чини исхраном на виновој лози су занемарљиве у односу на штету коју нанесе преносећи фитоплазму. То што се ова цикада храни искључиво на лози има и мане и предности. Мана је то што се концентрисаном исхраном само на виновој лози фитоплазма шири јако брзо, јер болест иде буквално од биљке до биљке и шири се јако прогресивно. Предност оваквог начина живота је у томе што се сузбијање ради релативно лако. Све цикаде су увек на виновој лози, тако да третманом неким од инскетицида сузбијемо јако велики проценат популације.
Оно што је у целој причи најважније јесте моменат третирања. Цикада има јако дугачак период пиљења. Пиљење почиње обично половином маја и траје до половине јуна. Од прве исхране цикаде на зараженој биљци лозе до момента када цикада постаје способна да болест пренесе на нове биљке треба да прође око 30 дана. Ова срећна околност оставља довољно времена да се сузбијање цикаде изврши успешно пре него што она постане инфективна за нове биљке лозе.
Због продуженог времена пиљења потебно је извести два третмана, и то први на двадесет дана од почетка пиљења, а то значи између 01. и 05 јуна, и други двадесет дана касније, око 20 јуна. На овај начин сузбије се највећи део популације цикаде и спречи се даље ширење фитоплазме.
За сузбијање цикаде могу се користити говово сви инсектициди са контактним деловањем, најчешће су из групе пиретроида (Cipkord, Decis, Fastak, Megatrin…), јер је ова цикада осетљива на све инсектициде, односно још увек нема резултата о резистентности на инсектициде. Постоје и инсктициди из других хемијских група који делују тако што спречавају прелазак из једног у други ларвени ступањ, они су такође одлични за сузбијање, а неки су за ову намену и регистровани (Elisa).
У сваком случају је најважније да се третман изведе, јер ако то заборавимо неколико година (а склони смо да лако заборављамо) лако се можемо вратити у старе дане пропадања винограда.
