Сваке године након везивања лукова, ако се пажљиво погледа, могу се наћи на појединим луковима потпуно поједена зимска окца. Најчешће је, када се то види, већ касно. Некада штете могу бити толике да су поједена буквално сва окца са лука. Ова оштећења прави један инсект који није изворно штеточина винове лозе. Његово име и презиме је Otiorhynchus Ligustici или на српском Луцеркина пипа. Ова штеточина напада велики број биљака, као сто су шећерна репа, хмељ, винова лоза, пасуљ, лук, грашак, луцерка, разне воћке.
Овај инсект је одавно познат органима проучавања. Готово сав животни век проведе на луцерки, тамо полаже јаја у површинском слоју земљишта. Из јаја се пиле ларве које се убушују у корен луцерке и ту проведу већи део свог живота. Развој инсекта траје две године од фазе јајета до фазе одраслог инсекта. И да се не би много задржавали на свим детаљима његовог живота, обратићемо пажњу само на део који је везан за винову лозу. Наиме, одрасли инсекти који презимљавају у земљишту током априла почињу да мигрирају тражећи нова луцеришта и по неколико километара. И током те миграције могу се наћи и у виноградима. Набубрела зимска окца права су посластица за овог рилаша, у том тренутку окца су пуна шећера и осталих хранљивих материја потребних за будући развој ластара. Зимско окце је нешто најхранљивије за њега што у том тренутку постоји у природи.
Луцеркина пипа
Овог рилаша је тешко видети зато што је активан углавном ноћу, рано ујутру, или ређе по облачним данима. Дан проводи тако што се укопа у површински слој земљишта 1 до 2 сантиметра. Тако да виноградари најчешће примете само да су окца нестала на неки мистериозан начин.
Углавном се оштећења односе на главна окца, а у неким случајевима оштећене су и суочице. Уколико суочице остану, оне ће се свакако активирати. Али је њихов потенцијал родности мањи од главних окаца, ако га уопште и има. Поједено једно окце практично значи поједена два грозда, пошто је познато да у зимском окцу већ постоје формирани зачеци делова ластара, лишће и гроздови. На једном луку могу бити поједена сва окца. Зимска окца су за њега интересантна само док не достигну величину око 1 сантиметра. Тада већ више нема опасности од оштећења.
Ова чињеница указује на то да је и период за његово сузбијање веома кратак, па би третирање инсектицидима требало обавити одмах након везивања лукова. Сузбијање треба извршити инсектицидима који садрже две активне материје из различитих хемијских група, као што су Nurelle D или Konzul у препорученим концентрацијама. Третирање се изводи са отвореном једном или две дизне које покривају зону у којој се налазе везани лукови. Када се већ иде кроз виноград атомизером, добро је са инсектицидом применити и неки од препарата на бази сумпора. Сумпор у овој фази неће изазвати фитотоксичност на листовима винове лозе, јер лишће није развијено. А његов депозит ће остати на вишегодишњим деловима лозе и са порастом температуре утицаће на смањење ширења евентуалне пепелнице у виноградима. Само да напоменемо да сумпор има и споредно деловање на гриње винове лозе, па је његова примена у овој фази двоструко корисна.
Обзиром да су трошкови за препарате у овој фази симболични, а због свега наведеног сувишно је размишљати да ли се сузбијање ове штеточине исплати. Свакако се исплати.
