Није пријатно боравити напољу за време ових ледених дана, али ако се мора, мора се. Виноград није имао куд. Остао је тамо где је и био, можда су му поједини делови измрзли, али за лозу то није битно. Увек ће бити успаваних окаца која су преживела дубоко испод коре и која ће се активирати ако то буде требало.
За виноградаре је итекако битно да ли су измрзла зимска окца или нису. У зимским окцима су већ формирани ластари и остали делови, па чак и заметци цвасти лозе формирани су у окцима, уколико је дошло до измрзавања изостаће и формирање ластара из главних окаца, активираће се суочице односно споредна окца, али она неће донети грожђе.
У зависности од сортимента и локалитета биће могуће и измрзавње. За сада незнамо како стоје ствари, али је то и у овом тренутку проверљиво. Уздужним расецањем окаца по њиховој уздужној оси може се уочити браон црна боја пресека уколико је дошло до измрзавања, уколко није пресек ће бити нормално зелено обојен.
Такође, пошто је еколошко мировање винове лозе завршено, што практично значи да физиолошких блокатора вегетације нема, лоза мирује због ниских температура, али они који су радознали могу да пар ластара орежу и унесу на собну температуру, ставе их у неку вазу за цвеће у којој се налази вода и за неколико дана, уколико је све у реду, окца би требала да почну са развојем. Па да пробамо…