Кад се обере грожђе обично највећи део пажње буде усмерен на производњу вина, па на тај начин лако промакну нека дешавања у винограду чија вегетација траје понекад и два месеца после бербе, у зависности од сорте. У том периоду винова лоза се припрема за период зимског мировања, а за мировање се, такође, припремају и гљиве које проузрокују биљне болести. Овом приликом причамо о пламењачи.
Година 2015. није била година пламењаче. Пламењача се појавила негде у мају месецу, и мање више након тога нису се склапали идеални временски услови за њен озбиљан развој. Уз нормалне заштитне мере могла се извести успешна заштита винове лозе од пламењаче. То што пламењаче није било у високом интензитету напада, односно њена појава није прелазила такозвани “праг штетности”, не значи да њоме не треба уопште да се бавимо. Када се заврши берба грожђа пламењача више није битна, јер не може да направи директну штету, али она наставља са својим развојем.
У току јесени, када температуре полако почињу да падају, почиње и припрема пламењаче за презимљавање. Пошто је јесен била прилично кишовита, било је довољно влаге за развој пламењаче. Али ниске температуре су биле фактор који је успорио њен развој. У оваквој ситуацији могле су се приметити ситне уљасте пеге на листовима које су успеле да се прошире, односно да се број тих пега незнатно повећа. У овој фази долази до формирања презимљавајућих облика пламењаче, такозване ооспоре, које имају дебелу опну, и смештене су дубоко у ткиву листа спремне да мирују без потрошње енергије дуг временски период.
Формирање ооспора
Формирање ооспора се дешава истовремено док биљка из листова повлачи све оно што вреди у дрвенасте делове. И, када се то заврши, ооспоре заједно са лишћем падају на земљу. Лишће се релативно брзо распадне, сломи, под утицајем снега, влаге или других микроорганизама. Али у малим милиметарским деловима остатака листова остају ооспоре безбедне од свих спољашњих утицаја. Обрадом земљишта и многим другим утицајима многе формиране ооспоре биће уништене. Од стотина хиљада ових спора које могу бити формиране по једном хектару винограда биће довољно да преживи тек неколико. Па да у пролеће, кад се стекну услови, крене све из почетка. За примарну инфекцију потребна је озбиљна киша у пролеће. Киша која ће наквасити делове мртвог лишћа и опну ооспоре која ће тада експлодирати. И у ваздух избацити стотине спора које ће извршити примарне инфекције. Оваквих примарних инфекција биће довољно тек неколико по једном хектару. Ово је, изгледа, био добар начин да ова биљна врста обезбеди за себе опстанак кроз неколико хиљада година историје. Даљи развој пламењаче током вегетације диктираће временски услови. Ово говори да ће се у природи увек наћи довољно инфекционог потенцијала за старт.
И, док ми проводимо ово време славећи на снегу све јануарске празнике, дубоко испод снега пламењача мирује и чека пролеће. Својих 10 литaра кише по метру квадратном…
