Tačno se zna da Crnu trulež grožđa izaziva gljiva Guignardia bidwellii, i tačno je opisno kako i gde ova gljiva živi, prezimljava, kako inficira lozu i na kraju kako se suzbija. U praksi se veoma često simptomi ove bolesti mešaju sa simptomima koje izaziva plamenjača vinove loze. Prošle godine pojavile su se obe bolesti i to u značajnoj meri. Pored toga što na neki način imaju slične simptome ove dve bolesti se veoma razlikuju. Za razliku od plamenjače koja može prouzrokovati veliki broj infekcija u toku vegetacije, crna trulež će napraviti dve ili tri infekcije. Plamenjači vinove loze će biti potrebno više vremena od trenutka primarne infekcije (koja je inače vrlo slaba) do trenutka kada će napraviti štetu, i to je moguće lako pratiti čak i vizuelno.
Crna trulež kreće gotovo neprimetno. Najpre se na lišću pojave nekrotične zone nepravilnog oblika, a nekoliko dana nakon toga u okviru ovih pega pojavljuju se rasplodna tela gljive koja se zovu piknidi. Oni su vidljivi i golim okom i izgledaju kao crne sitne tačkice. Pojava ovih tačkica je definitivan znak da se radi o crnoj truleži. U ovom trenutku ovo sve izgleda jako bezazleno, to su par nekih pega na listovima u vinogradu koje uopšte ne izgledaju kao preteća opasnost.
Međutim, već sledeća infekcija, kada se iz crnih piknida oslobode spore i inficiraju grozdove kao najosetljivije organe loze prema ovoj bolesti, može biti katastrofalna. Period od momenta kada se dogodi infekcija do pojave simptoma kod crne truleži traje od 3 do 6 nedelja u zavisnosti od vremena. Kod plamenjače je ovaj period znatno kraći i traje od 4 do 8 – 9 dana. Pojava simptoma je veoma intenzivna i tada je kasno za reakciju. Kada se na grozdovima pojave simptomi propadanje ide veoma brzo. Zahvaćen je najčešće najveći deo grozda koji gotovo u potpunosti postaje suv. Ovi suvi (mumificirani) grozdovi, ostaju na lastarima, u njima gljiva prezimi i sledeće godine iz njih kreću primarne infekcije.
Iz ovoga proizilazi da bi bilo veoma važno da se ovi mumificirani grozdovi uklone prilikom rezidbe, jer se dešava da se na luku koji ostaje posle rezidbe nađu ovi sasušeni grozdovi i odatle veoma rano inficiraju mlade listove i lastare vinove loze.
Pored svega ovoga, crnu trulež suzbija veliki broj preparata. Gotovo svi preparati (i kontaktni i sistemični) koji suzbijaju plamenjaču, dobro suzbijaju i Crnu trulež, stvar je samo u momentu tretiranja. Nekada ne postoji potreba za tretmanom protiv plamenjače koja nije dovoljno razvijena da može napraviti značajnu štetu, a postoji potreba da se suzbije Crna trulež. U suštini, od momenta kada se na listovima uoče nekrotične pege sa piknidima, loza treba da bude zaštićena od crne truleži, jer će svaka kiša koja padne doneti nove infekcije ukoliko loza nije zaštićena.
