Тачно се зна да Црну трулеж грожђа изазива гљива Guignardia bidwellii, и тачно је описно како и где ова гљива живи, презимљава, како инфицира лозу и на крају како се сузбија. У пракси се веома често симптоми ове болести мешају са симптомима које изазива пламењача винове лозе. Прошле године појавиле су се обе болести и то у значајној мери. Поред тога што на неки начин имају сличне симптоме ове две болести се веома разликују. За разлику од пламењаче која може проузроковати велики број инфекција у току вегетације, црна трулеж ће направити две или три инфекције. Пламењачи винове лозе ће бити потребно више времена од тренутка примарне инфекције (која је иначе врло слаба) до тренутка када ће направити штету, и то је могуће лако пратити чак и визуелно.
Црна трулеж креће готово неприметно. Најпре се на лишћу појаве некротичне зоне неправилног облика, а неколико дана након тога у оквиру ових пега појављују се расплодна тела гљиве која се зову пикниди. Они су видљиви и голим оком и изгледају као црне ситне тачкице. Појава ових тачкица је дефинитиван знак да се ради о црној трулежи. У овом тренутку ово све изгледа јако безазлено, то су пар неких пега на листовима у винограду које уопште не изгледају као претећа опасност.
Следећа инфекција
Међутим, већ следећа инфекција, када се из црних пикнида ослободе споре и инфицирају гроздове као најосетљивије органе лозе према овој болести, може бити катастрофална. Период од момента када се догоди инфекција до појаве симптома код црне трулежи траје од 3 до 6 недеља у зависности од времена. Код пламењаче је овај период знатно краћи и траје од 4 до 8 – 9 дана. Појава симптома је веома интензивна и тада је касно за реакцију. Када се на гроздовима појаве симптоми пропадање иде веома брзо. Захваћен је најчешће највећи део грозда који готово у потпуности постаје сув. Ови суви (мумифицирани) гроздови, остају на ластарима, у њима гљива презими и следеће године из њих крећу примарне инфекције.
Из овога произилази да би било веома важно да се ови мумифицирани гроздови уклоне приликом резидбе, јер се дешава да се на луку који остаје после резидбе нађу ови сасушени гроздови и одатле веома рано инфицирају младе листове и ластаре винове лозе.
Поред свега овога, црну трулеж сузбија велики број препарата. Готово сви препарати (и контактни и системични) који сузбијају пламењачу, добро сузбијају и Црну трулеж. Ствар је само у моменту третирања. Некада не постоји потреба за третманом против пламењаче која није довољно развијена да може направити значајну штету, а постоји потреба да се сузбије Црна трулеж. У суштини, од момента када се на листовима уоче некротичне пеге са пикнидима, лоза треба да буде заштићена од црне трулежи. Јер ће свака киша која падне донети нове инфекције уколико лоза није заштићена.
