Пламењача винове лозе је показала своју пуну снагу током прошле, кишовите и никакве 2014-те године. Тоне и тоне грожђа отишло је у неповрат. А кренула је необично рано, још 9. – 10. маја 2014-те изашла је из мртвог лишћа и извршила примарне инфекције винове лозе. У ово време прошле године (око 25. маја) пламењача је имала иза себе две секундарне инфекције. И већ је била у ситуацији да озбиљно угрози лозу.
Велике падавине које су се ових дана догодиле у Србији довеле су до примарне инфекције винове лозе од стране презимљавајућих стадијума пламењаче. Пало је, углавном, више од 10 литара по м2, што је сасвим довољно за примарне инфекције. Примарна инфекција није јаког интензитета и није баш у ситуацији да угрози винову лозу. Њена важност огледа се у томе што се након примарне инфекције мења концепт заштите винове лозе у даљем току вегетације.
Датум
Као датум остваривања примарне инфекције ове године пишемо 25. мај, Дан Младости. Даљи развој ове болести свакако ће зависити од временских услова, пре свега од кише и фреквенције падања кише у току године. Пошто инкубациони период (период од инфекције до појаве симптома) траје најмање 4 до 5 дана, то значи да ћемо симптоме од пламењаче моћи да видимо већ око 30. маја, и тада их треба тражити. Прва следећа киша након 30. маја доноси секундарну инфекцију, после које винград већ може бити у опасности.
Шта се мења у концепту заштите? Постоје године када се примарна инфекција уопште и не догоди (на пример 2013.). И тада пламењачу, практично, није потребно ни сузбијати. Према неким статистичким подацима, ово се деси у 5 од 20 година. А када се примарна инфекција већ деси, онда се и сузбијању приступа пажљивије и опрезније. Обично је тада тренутак да се почне са применом системичних препарата за заштиту од пламењаче. Посебна пажња се треба обратити на размак између два третмана, који, у зависности од времена, може да буде 5 дана, а може и 15 дана. Зато је важно пратити и имати увид у сваку инфекцију која се догоди у винограду. Уколико су кише честе, размак треба смањити и обрнуто.
Цветање је једна од најосетљивијих фаза у вегетацији винове лозе и посебну пажњу треба обратити на заштиту у том периоду. Практично, уколико се примарна инфекција догоди пре цветања (што је случај ове године) лоза треба да буде заштићена системичним препаратима све док бобице не буду величине зрна бибера. Ово у суштини значи да се третирања требају извести у размацима 7 до 10 дана. Када лоза изађе из најосетљивије фазе може се заштита изводити бар мало опуштеније, до тада биће напето у у 2015-ој години.
