Lako ćemo se setiti kako su izgledali vinogradi pre otprilike 10-ak godina, kada je Crvenilo lista vinove loze ili, stručno, fitoplazma Flavescence doreee harala po vinogradima Srbije. Dok smo se mi organizovali najpre da saznamo šta je u pitanju, pa onda krenuli u organizovano suzbijanje, fitoplazma je već odnela danak i mnogi vinogradi su nestali sa lica zemlje. Neke smo uspeli i da spasemo, ono što je moglo da se podsadi – podsađeno je, a nakon toga je krenulo podizanje novih površina. Posle 10 godina o tome se gotovo i ne priča više, što je, u suštini, najveći uspeh.
Objašnjeno je tada da ovu bolest izazivaju prokariotski mikroorganizmi koji se zovu fitoplazme i da njihovog direktnog suzbijanja nema. Jednom zaražena biljka ostaje zauvek zaražena, između ostalih simptoma najvažnije je to što zaraženi čokoti ne daju rod (bobice se ospu odmah posle cvetanja), lastari ne sazrevaju u potpunosti zbog poremećenog kretanja sokova kroz biljku, tako da lagani zimski mrazevi dovode do uginjavanja čokota u potpunosti. Objašnjeno je takođe da ovu fitoplazmu prenosi sa jednog na drugi čokot cikada koja se latinski zove Scaphoideus titanus i može je preneti JEDINO ova cikada. Fitoplazma se ne prenosi vetrom, vodom, makazama… Ova cikada se hrani jedino na vinovoj lozi i štete koje ona čini ishranom na vinovoj lozi su zanemarljive u odnosu na štetu koju nanese prenoseći fitoplazmu. To što se ova cikada hrani isključivo na lozi ima i mane i prednosti. Mana je to što se koncentrisanom ishranom samo na vinovoj lozi fitoplazma širi jako brzo, jer bolest ide bukvalno od biljke do biljke i širi se jako progresivno. Prednost ovakvog načina života je u tome što se suzbijanje radi relativno lako. Sve cikade su uvek na vinovoj lozi, tako da tretmanom nekim od insketicida suzbijemo jako veliki procenat populacije.
Ono što je u celoj priči najvažnije jeste momenat tretiranja. Cikada ima jako dugačak period piljenja. Piljenje počinje obično polovinom maja i traje do polovine juna. Od prve ishrane cikade na zaraženoj biljci loze do momenta kada cikada postaje sposobna da bolest prenese na nove biljke treba da prođe oko 30 dana. Ova srećna okolnost ostavlja dovoljno vremena da se suzbijanje cikade izvrši uspešno pre nego što ona postane infektivna za nove biljke loze.
Zbog produženog vremena piljenja potebno je izvesti dva tretmana, i to prvi na dvadeset dana od početka piljenja, a to znači između 01. i 05 juna, i drugi dvadeset dana kasnije, oko 20 juna. Na ovaj način suzbije se najveći deo populacije cikade i spreči se dalje širenje fitoplazme.
Za suzbijanje cikade mogu se koristiti govovo svi insekticidi sa kontaktnim delovanjem, najčešće su iz grupe piretroida (Cipkord, Decis, Fastak, Megatrin…), jer je ova cikada osetljiva na sve insekticide, odnosno još uvek nema rezultata o rezistentnosti na insekticide. Postoje i inskticidi iz drugih hemijskih grupa koji deluju tako što sprečavaju prelazak iz jednog u drugi larveni stupanj, oni su takođe odlični za suzbijanje, a neki su za ovu namenu i registrovani (Elisa).
U svakom slučaju je najvažnije da se tretman izvede, jer ako to zaboravimo nekoliko godina (a skloni smo da lako zaboravljamo) lako se možemo vratiti u stare dane propadanja vinograda.
