Svake godine nakon vezivanja lukova, ako se pažljivo pogleda, mogu se naći na pojedinim lukovima potpuno pojedena zimska okca. Najčešće je, kada se to vidi, već kasno. Nekada štete mogu biti tolike da su pojedena bukvalno sva okca sa luka. Ova oštećenja pravi jedan insekt koji nije izvorno štetočina vinove loze. Njegovo ime i prezime je Otiorhynchus Ligustici ili na srpskom Lucerkina pipa. Ova štetočina napada veliki broj biljaka, kao sto su šećerna repa, hmelj, vinova loza, pasulj, luk, grašak, lucerka, razne voćke.
Ovaj insekt je odavno poznat organima proučavanja, gotovo sav životni vek provede na lucerki, tamo polaže jaja u površinskom sloju zemljišta, iz jaja se pile larve koje se ubušuju u koren lucerke i tu provedu veći deo svog života. Razvoj insekta traje dve godine od faze jajeta do faze odraslog insekta. I da se ne bi mnogo zadržavali na svim detaljima njegovog života, obratićemo pažnju samo na deo koji je vezan za vinovu lozu. Naime, odrasli insekti koji prezimljavaju u zemljištu tokom aprila počinju da migriraju tražeći nova lucerišta i po nekoliko kilometara, i tokom te migracije mogu se naći i u vinogradima. Nabubrela zimska okca prava su poslastica za ovog rilaša, u tom trenutku okca su puna šećera i ostalih hranljivih materija potrebnih za budući razvoj lastara. Zimsko okce je nešto najhranljivije za njega što u tom trenutku postoji u prirodi.
Ovog rilaša je teško videti zato što je aktivan uglavnom noću, rano ujutru, ili ređe po oblačnim danima. Dan provodi tako što se ukopa u površinski sloj zemljišta 1 do 2 santimetra. Tako da vinogradari najčešće primete samo da su okca nestala na neki misteriozan način.
Uglavnom se oštećenja odnose na glavna okca, a u nekim slučajevima oštećene su i suočice. Ukoliko suočice ostanu, one će se svakako aktivirati, ali je njihov potencijal rodnosti manji od glavnih okaca, ako ga uopšte i ima. Pojedeno jedno okce praktično znači pojedena dva grozda, pošto je poznato da u zimskom okcu već postoje formirani začeci delova lastara, lišće i grozdovi. Na jednom luku mogu biti pojedena sva okca. Zimska okca su za njega interesantna samo dok ne dostignu veličinu oko 1 santimetra, tada već više nema opasnosti od oštećenja.
Ova činjenica ukazuje na to da je i period za njegovo suzbijanje veoma kratak, pa bi tretiranje insekticidima trebalo obaviti odmah nakon vezivanja lukova. Suzbijanje treba izvršiti insekticidima koji sadrže dve aktivne materije iz različitih hemijskih grupa, kao što su Nurelle D ili Konzul u preporučenim koncentracijama. Tretiranje se izvodi sa otvorenom jednom ili dve dizne koje pokrivaju zonu u kojoj se nalaze vezani lukovi. Kada se već ide kroz vinograd atomizerom, dobro je sa insekticidom primeniti i neki od preparata na bazi sumpora. Sumpor u ovoj fazi neće izazvati fitotoksičnost na listovima vinove loze, jer lišće nije razvijeno, a njegov depozit će ostati na višegodišnjim delovima loze i sa porastom temperature uticaće na smanjenje širenja eventualne pepelnice u vinogradima. Samo da napomenemo da sumpor ima i sporedno delovanje na grinje vinove loze, pa je njegova primena u ovoj fazi dvostruko korisna.
Obzirom da su troškovi za preparate u ovoj fazi simbolični, a zbog svega navedenog suvišno je razmišljati da li se suzbijanje ove štetočine isplati. Svakako se isplati.
