Последњих дана на бобицама гроздова који су изложени сунцу могу се уочити тамне зоне и сушење делова бобица или чак целих бобица. Уколико се не ради о црној трулежи, у питању су ожеготине. Иако су у овој фази симптоми веома слични, овде ћемо дати сугестије како се ипак могу разликовати. Када су у питању ожеготине оне се увек јављају на осунчаним деловима гроздова и то најчешће са западне стране, односно на оним гроздовима који су сунцу изложени у послеподневним часовима (после 12 сати), када је и сунчево зрачење највеће. Сунчани период са високим температурама је наступио нагло, тако да покожица бобице није имала довољно времена за прилагођавање. У случајевима где је дефолијација у зони грожђа обављена одмах након цветања, ожеготина готово да нема, јер је бобица још одмах после цветања и формирања била изложена сунцу и успела је да се прилагоди.
Готово у исто време, у виноградима су се појавили и симптоми црне трулежи. Бобице добијају браон боју, дехидрирају и потпуно се суше. Ове сасушене бобице и делови гроздова остају на биљци до бербе и одатле даље врше инфекције. Понекад је јако тешко разликовати ове две врсте симптома, али није немогуће.
Доказ да се ипак ради о Црној трулежи биће тај да ће се ове бобице браон боје наћи и на гроздовима који нису на директном сунцу, то ће бити први знак да се ради о црној трулежи. У средини браон пеге на листовима у почетку је приметна једна округла зона светлије боје. И на крају, као дефинитивна потврда присуства гљиве, јесте појава црних, ситних пикнида у оквиру пеге браон боје. Ови пикниди су плодоносна тела гљиве из којих се помоћу пикноспора гљива шири даље.
Када све ово знамо, лако ћемо доносити одлуке. Против ожеготина не можемо ништа, а уколико је у питању Црна трулеж, приступамо сузбијању. Даље ширење црне трулежи могу спречити препарати на бази бакра, Фолпет, и велики број контактних препарата Дитан, Полyрам, Манкогал, Манкосав… За заустављање (макар делимично) већ остварених инфекција користе се системични препарати: Cabrio Top, Signum, Topas, Collis, Quadris.
