Grinja vinove loze Eriophyes vitis
Postavio(la) admin u 20.05.2015. 10:31:02

Početkom vegetacije na donjem lišću kod vinove loze mogu se primetiti nabori na licu lista i vunasta prevlaka na naličju lista. Vinogradarima je to poznat simptom, a uglavnom je i poznato da ove simptome izaziva eriofidna grinja Eriophyes vitis. Ovo je grinja koja prezimljava u okcu i zajedno sa kretanjem rasta lastara i ona migrira iz pupoljka i naseljava se na naličje lista.


Proširene novosti

Početkom vegetacije na donjem lišću kod vinove loze mogu se primetiti nabori na licu lista i vunasta prevlaka na naličju lista. Vinogradarima je to poznat simptom, a uglavnom je i poznato da ove simptome izaziva eriofidna grinja Eriophyes vitis. Ovo je grinja koja prezimljava u okcu i zajedno sa kretanjem rasta lastara i ona migrira iz pupoljka i naseljava se na naličje lista.

Prilikom ishrane na naličju lista provocira lozu da se delovi lista uvijaju na gore, a da se na naličju lista intenzivira rast sitnih dlačica - malja. Na ovaj način grinja sebi stvori gotovo idealno stanište u kome provede najveći deo života. Kada se razmnoži dovoljno i ove pege postanu tesne, počinje migracija na gornje lišće ili često i na zaperke. Ovo se sve dogodi obično polovinom leta.

Druga, a često i treća generacija ovde završava svoj životni ciklus i tokom jeseni se povlači u zimska okca, gde će prezimiti i odakle će na proleće krenuti iz početka. Dakle, sve je jasno.

Bez obzira na sve simptome, štete od ove grinje su gotovo zanemarive. Evo i zašto:

- Osim toga što ne izgleda dobro lišće na čijem naličju živi ova grinja ne gubi funkciju fotosinteze, a lisna površina se neznatno i uveća zbog nabora koji su se formirali.

- Donje lišće nakon veoma kratkog vremenskog roka izgubi funkciju i biljci jednostavno nije potrebno, jer su nosioci fotosinteze postali gornji listovi koji su veći po površini i svakako bolje osunčani.

Suzbijanje ove grinje je nepotrebno, ali ukoliko ipak želite da to ne gledate u svom vinogradu, suzbijanje je jedino moguće uspešno izvršiti u momentima njene migracije ili tačnije na samom početku vegetacije, kada je porast lastara najviše do 5 cm. U ovom trenutku ćemo suzbiti jedinke u migraciji pre nego što se nasele na naličje lista i samim tim postanu nedostupne za preparate. Suzbijanje se može izvršiti svim specifičnim akaricidima. Pored akaricida, poznato je da i preparati na bazi sumpora imaju sporedno delovanje na grinje, pa se preporučuje i njihova primena u ovoj fazi. Primenom preparata na bazi sumpora u ovoj fazi ujedno se vrši i sprečavanje infekcija pepelnicom, tako da je njegova primena ovde dvostruko korisna.

Inače, značajnije pojave ovih grinja nije bilo u ranijim vremenima kada je primena sumpora u ovoj fazi bila obavezna mera, uvođenjem sistemika za pepelnicu ostavljen je prostor grinjama za nesmetan razvoj. Sumpor nije skup i treba ga obavezno primenjivati u prvim tretmanima.

grinja02.jpg