Nakon što je Filoksera gotovo potpuno uništila evropsko vinograrstvo, počelo je kalemlje vinove loze. Pored toga što je veoma važno da podloge i kalemgrančice trebaju biti zdravstveno ispravne, tehnički aspekt kalemljenja je takođe veoma važan. U tehničkom smislu kalemljenje predstavlja fizičko spajanje podloge i kalemgrančice. Nakon spajanja, budući kalemovi se odnose u stratifikalu gde na temperaturi od oko 30 stepeni potopljeni u najfiniji pesak, u atmosferi visoke vlažnosti dolazi do formiranja kalusnog tkiva i srastanja podloge i plemke. Nakon stratifikale kalemovi idu u rastilo i tamo provode celu vegetacionu sezonu. Na jesen kalemovi su spremni za sadnju. I ovo ovako izgleda savršeno jednostavno. Ali...

Zima je obično vreme kada se planira podizanje novih zasada vinove loze na proleće. Ovo je dramatično važan posao i od tih odluka će u mnogome zavisiti budućnost i vinograda i vinarije...

Od momenta kada lišće opadne sa čokota, pa sve do kretanja okaca u proleće, vinova loza se nalazi u fenofazi mirovanja. U toku mirovanja životne aktivnosti su na minimumu. Sprovodni snopići su ili ispunjeni vazduhom ili biljnim sokovima koji imaju rastvorene šećere i ostale hranljive materije u veoma visokim koncentracijama koje obezbeđuju vrlo nisku tačku smrzavanja. Na taj način loza se štiti od izmrzavanja. Mirovanje se u našim klimatskim uslovima može podeliti u dve faze. Fiziološko mirovanje i Ekološko mirovanje...

Kad se obere grožđe obično najveći deo pažnje bude usmeren na proizvodnju vina, pa na taj način lako promaknu neka dešavanja u vinogradu čija vegetacija traje ponekad i dva meseca posle berbe, u zavisnosti od sorte. U tom periodu vinova loza se priprema za period zimskog mirovanja, a za mirovanje se, takođe, pripremaju i gljive koje prouzrokuju biljne bolesti. Ovom prilikom pričamo o plamenjači....

Poslednjih dana na bobicama grozdova koji su izloženi suncu mogu se uočiti tamne zone i sušenje delova bobica ili čak celih bobica. Ukoliko se ne radi o crnoj truleži, u pitanju su ožegotine. Iako su u ovoj fazi simptomi veoma slični, ovde ćemo dati sugestije kako se ipak mogu razlikovati. Kada su u pitanju ožegotine one se uvek javljaju na osunčanim delovima grozdova i to najčešće sa zapadne strane, odnosno na onim grozdovima koji su suncu izloženi u poslepodnevnim časovima (posle 12 sati), kada je i sunčevo zračenje najveće...

Situacija je prilično neprijatna. Zaštitari starije generacije će vam reći da pepelnicu tražite u vinogradu kada padnu prvi snopovi pšenice, dakle kad počne žetva. U suštini, to se obično i poklopi. Pojava simptoma prvi put ove godine primećena je 22. i 23. juna na različitim lokalitetima u Srbiji. Našli smo je u Negotinu, Župi, Velikoj Drenovi, okolini Niša. Otprilike je njen razvoj ove godine svuda sličan. Pepelnica se obično javi zbog nekih propusta koji se naprave prilikom zaštite. Iz mog iskustva, najčešće je to poddoziranje preparata i nepravilan izbor preparata za pojedine faze razvoja vinove loze...

Lako ćemo se setiti kako su izgledali vinogradi pre otprilike 10-ak godina, kada je Crvenilo lista vinove loze ili, stručno, fitoplazma Flavescence doree harala po vinogradima Srbije. Dok smo se mi organizovali najpre da saznamo šta je u pitanju, pa onda krenuli u organizovano suzbijanje, fitoplazma je već odnela danak i mnogi vinogradi su nestali sa lica zemlje. Neke smo uspeli i da spasemo, ono što je moglo da se podsadi - podsađeno je, a nakon toga je krenulo podizanje novih površina. Posle 10 godina o tome se gotovo i ne priča više, što je, u suštini, najveći uspeh...