Zaštita vinove loze

slide01 slide02 slide03 slide04 slide05 slide06 slide07
fitomedik.fert@gmail.com

fitomedik.fert@gmail.com






Ovo je mesto za Vaš oglas.





Iz galerije...
Prijava
Korisničko ime

Lozinka



Zaboravljena lozinka?
Zatražite novu ovde.
Gde zimuje plamenjača ?
Gde zimuje plamenjača ?

Kad se obere grožđe obično najveći deo pažnje bude usmeren na proizvodnju vina, pa na taj način lako promaknu neka dešavanja u vinogradu čija vegetacija traje ponekad i dva meseca posle berbe, u zavisnosti od sorte. U tom periodu vinova loza se priprema za period zimskog mirovanja, a za mirovanje se, takođe, pripremaju i gljive koje prouzrokuju biljne bolesti. Ovom prilikom pričamo o plamenjači.

Godina 2015. nije bila godina plamenjače. Plamenjača se pojavila negde u maju mesecu, i manje više nakon toga nisu se sklapali idealni vremenski uslovi za njen ozbiljan razvoj. Uz normalne zaštitne mere mogla se izvesti uspešna zaštita vinove loze od plamenjače. To što plamenjače nije bilo u visokom intenzitetu napada, odnosno njena pojava nije prelazila takozvani "prag štetnosti", ne znači da njome ne treba uopšte da se bavimo. Kada se završi berba grožđa plamenjača više nije bitna, jer ne može da napravi direktnu štetu, ali ona nastavlja sa svojim razvojem.

U toku jeseni, kada temperature polako počinju da padaju, počinje i priprema plamenjače za prezimljavanje. Pošto je jesen bila prilično kišovita, bilo je dovoljno vlage za razvoj plamenjače, ali niske temperature su bile faktor koji je usporio njen razvoj. U ovakvoj situaciji mogle su se primetiti sitne uljaste pege na listovima koje su uspele da se prošire, odnosno da se broj tih pega neznatno poveća. U ovoj fazi dolazi do formiranja prezimljavajućih oblika plamenjače, takozvane oospore, koje imaju debelu opnu, i smeštene su duboko u tkivu lista spremne da miruju bez potrošnje energije dug vremenski period.
dsc_0063.jpg
Formiranje oospora se dešava istovremeno dok biljka iz listova povlači sve ono što vredi u drvenaste delove i, kada se to završi, oospore zajedno sa lišćem padaju na zemlju. Lišće se relativno brzo raspadne, slomi, pod uticajem snega, vlage ili drugih mikroorganizama, ali u malim milimetarskim delovima ostataka listova ostaju oospore bezbedne od svih spoljašnjih uticaja. Obradom zemljišta i mnogim drugim uticajima mnoge formirane oospore biće uništene. Od stotina hiljada ovih spora koje mogu biti formirane po jednom hektaru vinograda biće dovoljno da preživi tek nekoliko, pa da u proleće, kad se steknu uslovi, krene sve iz početka. Za primarnu infekciju potrebna je ozbiljna kiša u proleće, kiša koja će nakvasiti delove mrtvog lišća i opnu oospore koja će tada eksplodirati i u vazduh izbaciti stotine spora koje će izvršiti primarne infekcije. Ovakvih primarnih infekcija biće dovoljno tek nekoliko po jednom hektaru. Ovo je, izgleda, bio dobar način da ova biljna vrsta obezbedi za sebe opstanak kroz nekoliko hiljada godina istorije. Dalji razvoj plamenjače tokom vegetacije diktiraće vremenski uslovi. Ovo govori da će se u prirodi uvek naći dovoljno infekcionog potencijala za start.

I, dok mi provodimo ovo vreme slaveći na snegu sve januarske praznike, duboko ispod snega plamenjača miruje i čeka proleće svojih 10 litra kiše po metru kvadratnom...

dsc_0067.jpg



Samo članovi mogu slati ocene.

Prijavite se ili se registrujte.

Nema ocena.